Септембра 1920.  године у тадашњем  Босанском Новом отворена је Трговачка школа као прва средњошколска установа у граду. Трговачка школа касније прераста у Државну мјешовиту грађанску школу, а након Другог свјетског рата, одлуком Министарства просвјете владе БиХ у Сарајеву, Грађанска школа 08. новембра 1945. постаје Државна реална гимназија.

На отварању нове зграде Гимназије 

 

У првој генерацији која је матурирала школске 1948/49. године Гимназија изводи два одјељења матураната, а тај број се касније повећава у складу са природним порастом броја становника, тако да од 60-их година завршни разреди просјечно имају четири одјељења. Са великим успјехом Гимназија континуирано ради све до 1979. године када након 34 године постојања формално губи самосталност, а у оквиру Школског центра „Ђуро Радмановић“ егзистира још до 1983. године када се потпуно гаси након изласка посљедње генерације матураната.

Једанаест година након укидања, школске 1991/92. године у СР БиХ су поново отворена врата гимназијама. Одлуком Секретаријата за просвјету СР БиХ поново се уводи гимназија у оквиру средњих школа усмјереног образовања, те се уписује нова генерација гимназијалаца. Отварањем гимназије престаје образовање у струкама: просвјетно-културолошка и преводилачка и математичко-физичко-рачунарска. Гимназија је заправо била њихов програмски сљедник.

Генерација матураната 1963.

 

Те 1991. на територији коју покрива Педагошки завод Бања Лука отворено је осам гимназија, а међу њима и Гимназија „Петар Кочић“ у Новом Граду. За упис у први разред проведен је пријемни испит из српског језика, математике и страног језика. Пријемни испит је у првом року положило 115 кандидата, а у другом још 3, и тако је испуњен услов од минимално четири одељења за отварање гимназије. Због познатог егзодуса становништва из ратом захваћених подручја у Хрватској љета 1991. појавило се још 26 ученика који су започели школовање у гимназијама Загреба, Сиска, Карловца, Петриње и других мјеста, тако да је Гимназија у Новом Граду 1991. започела рад са пет одјељења првих разреда и укупно 144 ученика.

Све до 2009. године, Гимназија у Новом Граду имала је само општи смјер, да би те године на основу одобрења Министарства просвјете и културе РС уписала и једно одјељење рачунарско-информатичког смјера.

Прва школска зграда у којој се 1945. почела одвијати настава за ученике Државне реалне гимназије позната је као задужбина Пере Дрљаче. Септембра 1964. изграђена је зграда у којој се настава одвија и данас. Школа данас располаже са 2.200м2затвореног и 1.190м2отвореног простора.

Кабинет информатике

Данас Гимназија „Петар Кочић“ омогућава школовање ученика у три смјера: општи, рачунарско-информатички и друштвено-језички смјер. Школовање траје 4 године.

Од свог оснивања до данас Гимназију „Петар Кочић“ похађало је --- генерација ученика, и свака је генерација изњедрила врсне стручњаке у различитим областима и подручјима рада. Новски гиманзијалци данас предају на сарајевском, загребачком, београдском и бањалучком универзитету, успјешни су љекари, инжињери, глумци, сликари, пословни људи, просвјетни радници итд.

Бројна ученичка признања и пехари

Данас Школу похађа 357 ученика, од чега 154 мушких и 203 женских, распоређених у 18 одјељења. 15 одјељења похађа општи смјер, а 3 одјељења рачунарско-информатички. Настава се одвија у двије смјене.Школа запошљава 46 радника, од којих су 34 наставно особље.

Осим ученика са подручја општине Нови Град, у новску гимназију се уписују и ученици са територије сусједних општина Костајница, Крупа на Уни и Оштра Лука.

У Школи се реализују садржајно разноврсне ваннаставне активности, издаје се школски лист „Кочићи“, организују се екскурзије, посјете сајмовима књига, музејима, галеријама и позориштима, те факултативни излети у иностранство. Ученици учествују на бројним такмичењима и постижу запажене резултате, те на тај начин најбоље презентују своју школу и свој град.

Руководство Школе, те стручни и надзорни органи Школе теже континуираном и свеобухватном унапређењу васпитно-образовног рада.