Штампа

Задњи дан школе обиљежен је једном дивном посјетом коју смо сви дуго исчекивали. У петак 14.6.2019. године, угостили смо доц. др. Горана Шукала, чији су сви научни радови били засновани на проучавању змија као значајнх чланова нашег екосистема и њиховим карактеристикама те њиховом представљању сваком појединцу. Дошао је са намјером да нам приближи змије као животиње од великог  значаја и да нам покаже да оне могу бити безопасне само ако знамо правилно поступати са њима у одређеним ситуацијама.

Предавање је почело са упознавањем идеје о почетку бављења овим послом те рађању љубави и одлуке да се живот посвети оваквој врсти посла. Горан нам је причао о острву змија под називом Голем Град, као свом првом, најбитијем искуству, гдје је са својим колегама боравио 15 дана скупљајући змије широм острва и обиљежавајући сваку постојећу јединку. Тај поступак понављан је сваког дана у циљу утврђивања броја јединки на једном простору те утврђивању посебних карактеристика везаних за сваку од врста. Представљена нам је и веома занимљива техника која је кориштена како би се посматрала једна јединка, односно њено понашање у току одређеног периода, током дана. Такође нам је нагаласио да на острву нема ни струје, ни воде, што значи да не постоје услови за чување протуотрова. Током даљњег предавања истакао је да понекад протуотров може бити опаснији од самог угриза змије отровнице,  јер протуотров мора бити примљен у болничким установама због бројних компликација до којих може да дође. Након описивања њиховог стварног посла и њихових авантура на Велебиту и на острву Голем Граду дошли смо до тренутка упознавања главних карактеристика змија.

Као прво морали смо научити основне разлике између отровница и змија које не посједују отров у свом организму. Неке од основних карактеристика је свакако била да змије отровнице имају више редова крљушти између усненог отвора и ока, док неотровне змије имају један ред плочица које се наслањају одмах директно од усненог отвора на око. Поред тог битан је и облик зјенице коју змија има. Код отровних змија зјенице су вертикално постављене и издужене, а код неотровних су зјенице округлог типа. Такоде једна од основних карактеристика сваке змије су њене шаре, односно распоред боја по површини тијела. Тај распоред нам може помоћи у одређивању не само врсте змије, већ и код процјене да ли је та змија опасна за нас. За ту технику ипак морамо бити мало више едуковани и бити мало бољи познаваоци змија да би се могли ослонити на наше знање. Разлика између отровница и неотровних је свакако и угриз који остављају иза себе. Приликом угриза неотровнице на површини тијела остају убоди распоређени у четири реда, то нам говори да змија на горњој вилици има четири вертикална реда ситних зуба сличних иглицама. Код отровница се јављају поред вертикалних редова ситних зуба, два наглашена зуба кроз које оне убризгавају отров.

Након упознавања са главним карактеристикама змија дошао је тренутак да научимо врсте змија у нашим крајевима. У Европи постоји укупно 9 врста отровница, од чега се само 3 налазе на простору БиХ, а у околини Новог Града је заступљена само једна од те три врсте. На просторима БиХ (РС) постоји 13 различитих врста змија, од чега је како сам већ споменула само 3 врсте отровних, а остале су неотровне. Прошли смо детаљно кроз карактеристике свих змија са нашег простора, па смо споменули врсте као што су Natrix natrix (Бјелоушка), Natrix Tessellata (Рибарица), Vipera ammodytes (Поскок), Vipera berus (Шарка), Platyceps najadum (Шилац) и бројне друге врсте. Након учења основних карактеристика змија споменули смо још и њихов значај у ланцу исхране те њихов положај у екосистему. Змије су значајне због спречавања ширења бројних болести преко заражених мишева, јер су они њихова главна исхрана, такође заустављају ширење болести међу рибама, јер се хране обољелим јединкама и могу бити индикатори  загађености, јер се на њима  могу јавити аномалије које свједоче о промјени средине у којој живе.

Са завршетком предавања дошао је најзанимљивији дио, дио гдје смо имали директну интеракцију са змијама. Могли смо их држати, мазити и тако савладати страх од тих чудесних створења. Горан се потрудио да нам донесе бројне препарате (змије у алкохолу), оне врсте које нисмо видјеи живе имали смо прилику видјети у стакленим посудама. Рибарицу смо могли слободно да држимо у рукама, јер је то врста која не уједа и јако је мирна. Док за остале присутне врсте морали смо имати рукавице ради заштите од уједа. Али и тај ујед је у потпуности безопасан. Ученици су били одушевљени љепотом ових животиња, али ни професори наше школе нису крили своје задовољство те су изразили жеље да би се и они радо сликали са змијама. Ово је било обострано задовољство ученика и професора, а надамо се и нашег госта без кога не би било овакве прилике. Сви смо се веома лијепо забавили, при томе смо много научили.

Као велики заљубљеник у змије могу рећи да је ово било дивно искуство у коме су се сви забавили, можда су се само змије мало намучиле јер су биле у центру пажње. Велико хвала нашој професорици биологије Марини Мајсторовић што нам је омогућила овакав час те доц. др. Горану Шукалу који је био расположен за овакво дружење и ширење знања међу младим људима. Било би лијепо када би имали више оваквих часова. Срушени су бројни митови и предрасуде о змијама, јер су змије као и све друге животиње веома посебне, а на нама је да их прихватимо као такве, чланове нашег окружења. Како је доц. др. Горан Шукало рекао за змије: „Са нама је лако, само треба знати како“.