63593806

Оцјена сајта

Оцјените сајт:
 
Почетна

Добродошли на сајт Гимназије „Петар Кочић“

 

 

petar kocicПетар Кочић (1877 – 1916) био је српски пјесник, писац, политичар и једна од најзначајнијих личности српске књижевности почетком XX вијека. Рођен је у селу Стричићи, на планини Мањачи, недалеко од Бања Луке, а основну школу је завршио у манастиру Гомионица. Гимназију је почео похађати у Сарајеву, али је због србовања истјеран из трећег разреда па је прешао у Београд, гдје је и завршио средњу школу. Затим одлази у Беч да студира филозофију.

Године 1904. Вратио се у Србију и једно краће вријеме радио је као учитељ у Скопљу. Двије године касније преселио се у Сарајево и радио је као чиновник за издавачку кућу „Просвјета“. Убрзо након учешћа у радничком штрајку протјеран је у Бања Луку. Прије Аустроугарске анексије Босне покренуо је часопис „Отаџбина“ у Бањој Луци, а након тога и политички покрет који је подржао борбу против Аустроугарске, а нарочито против остатака феудалног система. Као национални и социјални револуционар Кочић је имао подршку међу сељацима и омладином, а Аустријанци су сматрали Кочића опасним непријатељем и српским националистом због чега су га више пута хапсили. Уочи Првог свјетског рата доживио је нервни слом те је одведен у Београд на лијечење. Умро је у београдској душевној болници за вријеме Аустроугарске окупације.

Одушевљен једноставношћу народног језика и народним животом, Кочић је постао пјесник босанских планина и крајишког живота. 

nkd122 1

Његова велика популарност везана је за његов борбени национализам и велику љубав према крајишком кмету. У својим приповијеткама, а нарочито у политичко – сатиричним сатирама, он постаје проповједник слободе и друштвене правде, те заштитник убогог босанског сељака.

 Кочићево дјело, иснпирисано идејом националног јединства и борбе против рђаве туђинске управе, својеврстан је путоказ како се борити за национална права и грађанско достојанство.

Кочић је написао три збирке приповједака под насловом С планине и испод планине, једну под насловом Јауци са Змијања и двије политичко – социјалне сатире: Јазавац пред судом и Суданија (прва у облику позоришног комада, а друга у облику дијалога). По његовом дјелу Јазавац пред судом 1988. године снимљен је истоимени југословенски филм у режији Арсе Милошевића.

Одбор академика Српске академије наука и умјетности уврстио је Петра Кочића међу сто најзначајнијих Срба. У знак захвалности Петру Кочићу у Бањој Луци је почетком 1930. Године основано друштво „Змијање“, које је подигло Кочићу споменик. Споменик су израдили кипари Антун Аугустинчић и Вања Радауш, а откривен је 6. новембра 1932. године. Проглашен је за национални споменик БиХ.

 

„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неуништив као Бог, а презрен и гладан као пас.“

"Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање: ми жањемо што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци."

"Буди радан и вриједан члан Отаџбине, једном ријечју, буди оно што треба да будеш: частан човјек."

"Без отаџбине не бисмо имали предака, а без њихових тековина ти би био исто онако убог и биједан као што су дивљаци."